Породични приручник за понашање у ванредним ситуацијама

На сајту Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова налази се "Породични приручник за понашање у ванредним ситуацијама".

Да би приручник био доступнији поред преузимања омогућили смо и директан увид преко Интернета преко линка.

Породични приручник за понашање у ванредним ситуацијама by Паланка Online

Најава поплаве је обелодањена 13. маја информацијом Тањуга и објављена у дневним листовима

Најава поплаве је обелодањена 13. маја информацијом Тањуга и објављена у дневним листовима и на веб порталима. Цитирамо вест из Блица коју можете наћи на линку. Закључке донесите сами.

Обилне падавине и пораст водостаја

Тањуг | 13. 05. 2014. - 17:50х | Фото: Архива | Коментара: 1

У Србији су у наредна два дана прогнозиране обилне падавине као и пораст водостаја на више река.

На Сави код Шапца водостај се налази изнад границе редовне одбране од поплава са тенденцијом пораста од 15. маја, упозорио је данас Републички хиодрометеорлошки завод (РХМЗ).

На Колубари, водостаји ће границу редовне одбране од поплава прећи сутра, а границу ванредне одбране током 15. маја, навео је РХМЗ на свом сајту.

На Љигу, Тамнави и Убу као и на Јадру такође се очекује пораст водостаја док ће "на сливу Топлице током 15. маја водостај превазићи границу редовне одбране од поплава".

На горњем току Западне Мораве, на Моравици, Бјелици и доњем току Ибра водостаји ће сутра и прекосутра превазићи упозоравајуће нивое.

На Јасеници током сутрашњег дана водостај ће превазићи границу редовне одбране од поплава, а границу ванредне одбране током 15. маја.

На Кубршници, Ресави и Лугомиру сутра ће бити превазиђени упозоравајући нивои водостаја док ће на Млави и Пеку водостаји правазићи границе редовне одбране од поплава у наредна два дана.

На Белом Тимоку код Зајечара и на Црном Тимоку код Гамзиграда у наредна два дана водостаји ће правазићи упозоравајуће нивое. На Нери, Брзави и Моравици водостаји ће, у наредна два дана превазићи упозоравајуће нивое, навео је РХМЗ.

За сутра и у четвртак у већем делу земље прогнозиране су обилне падавине, док се четвртак и петак на вишим планинама може очекивати снег и стварање снежног покривача.

 

Психолошка прва помоћ деци у трауматским ситуацијама

Објављено на сајту Психоверзум 19.05.2014. године у категорији Психосавети:
Аутор: Тијана Телечки, мастер психолог – психотерапеут

Временске непогоде попут поплава које су ових дана у широкој размери погодиле нашу земљу представљају трауматско искуство за све оне који су га проживели или сносе директне последице овог неповољног догађаја.

У таквим ситуацијама, прво је важно заштити физички интегритет појединаца. Одмах затим, након што су збринуте основне физичке потребе људи које је задесио трауматски догађај, веома је важно пружити им и психолошки ослонац за адаптацију на промене које је немили догађај изазвао. Тада је од великог значаја пружити адекватну психолошки помоћ и најмлађима, како бисмо смањили тренутне, али и одложене неповољне реакције на трауматично искуство. Родитељи, учитељи, наставници и уопште одрасли који су у оваквим ситуацијама непосредно доступни деци, могу у великој мери олакшати тешке тренутке кроз које пролазе и помоћи им да се што пре и што боље адаптирају на новонасталу ситуацију.

Трауматска искуства у значајној мери нарушавају осећај сигурности чак и код веома мале деце. Такође, код мало старије деце јавља се и страх за сопствени, као и живот других драгих особа. Осим тога, у ситуацијама наглих и значајних губитака, развија се и забринутост за будућност. Реакције деце на трауматско искуство могу бити различите у зависности од њиховог узраста, изложености трауматском догађају и последицама које је траруматски догађај оставио на њих (повреде, губитак дома, губитак блиских особа и сл.). Неке реакције код деце, уколико трају краћи временски период, могу се сматрати нормалним и пролазним реакцијама на трауматско искуство. Међутим, уколико су оне присутне током дужег временског периода, потребно је затражити помоћ стручњака. Сходно томе, код деце се могу приметити интензивне емоционалне реакције, као и облици понашања који су карактеристични за ниже узрасте од онога на којем се дете тренутно налази:

• Предшколски узраст – сисање палца, ноћно мокрење, тешкоће у одвајању од родитеља, поремећен сан (ноћне море), губитак апетита, соматске тегобе, страх од мрака и други страхови, повлачење и губитак интересовања за вршњаке и уобичајене активности.
• Основношколски узраст – раздражљивост, агресивност, тешкоће у одвајању, ноћне море, избегавање школских обавеза, слаба концентрација, повлачење и губитак интересовања за вршњаке и уобичајене активности.
• Адолесцентни узраст – поремећаји сна и апетита, раздражљивост, учестали конфликти, соматске тегобе, делинквентно понашања, слаба концентрација, повлачење и губитак интересовања за вршњаке и уобичајене активности.

У даљем тексту налазе се кратка упутства и препоруке на које се одрасли могу ослонити како би у овој ситуацији деци пружили помоћ и подршку и превенирали касније компликације у њиховом функционисању.

Информишите дете – На питања детета одговарајте директно, уз давање онолико информација колико дете тражи. Понудите информације прилагођене дететовом узрасту, које ће оно моћи да разуме. Млађа деца ће се задовољити општим информацијама, без много детаља и објашњења, док ће старијој деци и адолесцентима користити детаљније информације како би могли да разумеју узроке који стоје из природних катастрофа. Истовремено, ограничите приступ информацијама путем медија јер поновно подсећање на трагичан догађај може изнова трауматизовати дете. Уместо тога, информације о даљим дешавањима, дозирајте постепени и прилагођено њиховом узрасту. Слушајте их пажљиво, понекад је и то довољно. Износите само чињенице, без нагађања и претпостављања о томе шта би могло да се деси јер би то могло код детета да појача осећања неизвесности и страха. Уколико на неко питање не знате одговор, реците то отворено детету. На крају, најважније је да га уверите да ћете дати све од себе како бисте га заштитили. Немојте подцењивати капацитете детета и мислити да нису свесна тога шта се догодило. Чак и ако су мала, деца “осете” да нешто није у реду.

Пружите емоционалну подршку – У кризним ситуацијама деца често показују већу потребу да родитељи буду присутни и да им посвете више пажње. Имајте стрпљења за њих и отворено им реците да сте им увек на располагању. Показујте детету љубав и веру колико год можете. Такви облици испољавања ваших осећања могу пружити детету осећај сигурности, дати им дозволу да и они испоље своја осећања и подстаћи их да верују да и поред свега што се догодило и даље има и добрих ствари. Важан је и физички контакт. Грлите, мазите и љубите нарочито млађу децу. То ће им пружити осећај сигурности, заштићености и да су вољени што је од великог значаја у трауматски ситуацијама. Када је реч о старијој деци и адолесцентима, хумор је често средство које може да им помогле да се носе са трауматским искуством. Подржите то. Будите спремни на снажне емоције код деце. Оне су обично краткотрајне. Родитељи и други одрасли могу пружити драгоцени пример како се изборити са интензивним реакцијама. Дозволите да дете испољи своје емоције и не дајте повода да се дете осећа неадекватним зато што их доживљава. Останите смирени колико год је то могуће, али немојте ићи ни у другу крајности и потискивати и негирати емоције. Деца спољашње ситуације и догађаје у великој мери процењују преко реакција одраслих. Уколико је ситауција таква да родитељ није присутан, друга одрасла особа може барем делом надокнадити оно што би пружио родитељ.

Шта још можете учинити? – Деца и адолесценти често не говоре отворено о својим осећањима. Пратите и посматрајте евентуалне промене у њиховој игри, понашању, апетиту и спавању. Уколико приметите значајна одступања од до сада уобичајеног, посаветујте се са лекаром или психологом.

Колико можете, одржавајте дневну рутину, то је веома важно за доживљај деце да је њихов свет још увек присутан и да функционише. Придржавајте се уобичајеног дневног распореда активности како би дететов дан што више личио на дане пре трауматског догађаја. Укључите дете у породичне ритуале, нпр. одлазак у цркву, на гробље или слично. На тај начин дете ће се осећати да припада и учествује у породичним дешавањима. Не заборавите да су деци и у трауматским ситуацијама неопходна правила и границе по којима треба да функционишу. Обезбедите им то на јасан и доследан начин.

Веома је значајно да у кризним ситуацијама ангажујете сву расположиву социјалну подршку, као што су помоћ пријатеља, рођака, учитеља, наставника, лекара, психолога, волонтера и свих оних за које сматрате да вам могу бити од помоћи.

Потражите професионалну помоћ психолога, психијатра или психотерапеута уколико приметите присуство претходно описаних снажних емоција или других тешкоћа код вашег детета током дужег временског периода, а које ометају његово свакодневно функционисање (спавање, одвајање од родитеља, одлазак у школу итд.).

Организација и спровођење мера дезинфекције, дезинсекције и дератизације

Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" - Ажурирано 20.05.2014. године

Део стручно-методолошког упутства за поступање службе хигијене института и завода за јавно здравље у ванредним ситуацијама изазваним поплавама
Институти/заводи за јавно здравље на поплављеном делу територије за коју су основани учествују у организацији и спровођењу мера дезинфекције, дезинсекције и дератизације (у даљем тексту ДДД), на следећи начин:

• После повлачења воде са поплављених подручја, приступа се организацији и спровођењу мера ДДД. Ове мере спроводе се првенствено у насељима, а по потреби и на површинама ван насеља;
• Организацијu и спровођење мера ДДД, институти и заводи за јавно здравље врше самостално или у сарадњи са другим надлежним субјектима (у првом реду комуналне и ветеринарске установе и предузећа и Завод за биоциде);
• Сав поплавни нанос (муљ, блато, песак, наплавине резличитог садржаја и састава...) унутар стамбених и јавних објеката, у кућним двориштима и на јавним површинама третира се као инфективан и потенцијално опасан отпад и у том смислу се и организују и спроводе мере ДДД;
• По повлачењу воде, не чекајући сушење (да би се олакшала и побољшала дифузија дезинфекционих средстава у дубље слојеве зидова и подова), приступа се најпре механичком чишћењу и уклањању наноса. У овом делу активности учествују и грађани, чистећи и уклањајући поплавни нанос из сопствених кућа и станова, као и са површина у свом поседу. Грађани и особље које непосредно учествује у овим активностима обавезно користи заштитна средства (рукавице, маске, чизме, радна одела/комбинезони...). Користе се сва расположива средства (муљне пумпе, лопате, џакови, колица, саобраћајно-транспортна средства...). Сва ова средства се после завршеног чишћења и уклањања наноса обавезно перу и дезинфикују. Нешкодљиво уклањање животињских лешева у је надлежности ветеринарских служби;
• Грађанима се препоручује да уклоне (баце) тепихе, душеке и тапациране предмете који су натопљени поплавном водом или контаминирани наносом, будући да садрже много инфективног материјала и да су њихово испирање и дезинфекција непоуздани. Ова препорука важи и за намештај од иверице. Предмети и покућство од чврстих материјала, укључујући и намештај од пуног дрвета, могу се успешно прати и дезинфиковати. Натопљена одећа и обућа се може прати уз претходну дезинфекцију;
• Будући да се сав прикупљени нанос третира као инфективан и потенцијално опасан отпад, пожељно је спровести његову дезинфекцију. За то се користе „груби“ хлорни препарати у растворима високих концентрација (хлорни креч, капорит...). Уколико из било ког разлога (недовољне количине дезинфекционих средстава...) није могуће спровести дезинфекцију, овакав отпад се уклања на посебан део депоније, са намером да се његова дезинфекција изврши касније, када се за то стекну услови;
• По завршеном чишћењу и уклањању поплавног наноса, приступа се дезинфекцији. Дезинфикује се све што је било у контакту са поплавном водом или наносом. Дезинфекцију унутрашњости стамбених и јавних објеката, као и дворишних и јавних површина, пожељно је да спроводе стручна лица института и завода за јавно здравље и друге стручне службе, установе и предузећа, уз обавезно коришћење заштитних средстава;
• За дезинфекцију унутрашњости стамбених и јавних објеката (зидова, подова, таваница, врата и прозора) препоручују се хлорни препарати, према упутствима произвођача. Употреба ових препарата препоручује се и за дезинфекцију дворишних и јавних површина, али у јачим концентрацијама, такође према упутствима призвођача. Наношење дезинфекционих средстава обавља се прскањем, уз помоћ ручних или моторних прскалица;
• У недостатку готових дезинфекционих средстава, могуће је примењивати и на лицу места направљена дезинфекциона средства, са или без хлорних препарата (гашени креч, хлорни креч, хлорно-кречно млеко, раствор натријум–хидроксида, капорит...). Пре наношења ових препарата на зидове, потребно је скинути што више слојева боје и не наносити глет масу и различите грађевинске лепкове, јер они онемогућавају даље сушење зидова. Добро изведеним кречењем може се сматрати да је спроведена и довољно добра дезинфекција зидова;
• Покућство од чврстих материјала дезинфикује се, уколико је то могуће, потапањем у растворе расположивих дезинфекционих средстава или брисањем крпама и сунђерима натопљеним дезинфекционим средствима. Употреба добрих парочистача (тамо где их има на располагању) са додатим дезинфекционим флуидом може дати добре резултате. Посуђе и прибор за јело се, после потапања и одлежавања у неком од расположивих дезинфекционих средстава (према упутству произвођача), перу и суше. За намештај од пуног дрвета препоручује се употреба средстава која нису на бази хлора. Ова препорука важи и за подне облоге од дрвета (даске, паркет...) и у ту сврху може се, између осталог, користити крезолна сапуница;
• Транспортна средства (аутомобили, камиони, аутобуси, комби возила, санитетска возила, чамци...) која су била у поплавној води или наносу, после темељног чишћења и прања, морају се дезинфиковати. За њихову дезинфекцију користе се расположива дезинфекциона средства, која се могу наносити прскањем или, још боље – натопљеним крпама и сунђерима. За контаминиране тапациране делове пожељно је употребити парочистаче са дезинфекционим флуидом. Посебна пажња посвећује се возилима за превоз хране и воде;
• Возила-цистерне која се користе за допремање воде за пиће грађанима морају бити посебно чиста, а њихов транспортни простор пере се и дезинфикује неким од хлорних препарата, по утврђеној процедури. Уколико је вода захваћена на дистрибутивном систему који поседује систем за дезинфекцију (хлорисање), врши се провера концентрације резидуалног хлора у њој, у правилним интервалима;
• Испред улазних врата објеката за колективни смештај и исхрану потребно је поставити дезинфекциону баријеру са раствором расположивог дезинфекционог средства и старати се да свако ко улази у објекат пре уласка стане у дезинфекциони раствор. Овакву дезинфекциону баријеру треба поставити и испред врата тоалета и других санитарних просторија. На улазима у трпезарије ових објеката пожељно је обезбедити посуде са раствором дезинфекционог средства (лизол и др.) за потапање, односно дезинфекцију руку. Уколико је изводљиво, пожељно је организовати и дезинфекционе баријере за возила која улазе у круг објекта, а нарочито за возила која су била на поплављеном подручју. Овакве дезинфекционе баријере праве се у виду плитких базена са раствором дезинфекционог средства, на улазу у круг објекта, кроз који су возила обавезна да прођу или се, такође на улазу у круг објекта, спроводи прскање њихових точкова;
• Мере дезинсекције спровешће се у сарадњи са другим надлежним и стручним установама, службама и предузећима, као и јединицама управе свих нивоа. Оне подразумевају употребу инсектицида у циљу спречавања убрзаног и неконтролисаног размножавања комараца и других инсеката, као вектора заразних болести;
• Мере дератизације (у првом реду постављање отровних мамаца за глодаре чији се масовни повратак очекује после повлачења воде) такође ће се спровести у сарадњи са другим надлежним и стручним установама, службама и предузећима, као и јединицама управе свих нивоа;
• При спровођењу свих наведених мера становништво треба да се благовремено обавештава о сваком кораку;
• Евидентирању, прикупљању и анализи података о резултатима предузетих мера и активности.

Препоруке за исхрану новорођенчади, одојчади и мале деце у поплављеном подручју

Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" - Ажурирано 18.05.2014. године

У циљу очувања здравља новорођенчади, одојчади и мале деце на поплављеном подручју, Институт за јавно здравље Србије даје следеће препоруке за исхрану:

• Најбоља храна за новорођенче и одојче је мајчино млеко.
• Уколико мајка доји пожељно је да настави да доји. Дојење је најбезбеднији начин исхране. Мајчино млеко је увек доступно и садржи све потребне хранљиве материје.
• Уколико се количина мајчиног млека због стреса смањи не треба одустати од дојења. Ако дете често тражи да сиса и при томе дуго сиса, то не мора да значи да мајка нема довољно млека. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дете остварује повезаност са мајком која је од великог значаја.
• Уколико из било ког разлога дете не сиса већ је на исхрани адаптираном млечном формулом, приликом припреме адаптиране млечне формуле неопходна  је хигијена руку особе која припрема храну. Руке је потребно опрати млаком водом и сапуном, а у недостатку воде руке је потребно дезинфиковати 70% алкохолом или средством за дезинфекцију руку. Влажне марамице нису довољне за дезинфекцију уколико нису на бази алкохола, односно уколико на паковању не стоји натпис „антибактеријске“.  Препоручује се коришћење производа у којима је замена за мајчино млеко већ размућена и спремна за коришћење, а који детету треба да се дају из чисте шоље (најбоље је у том случају користити чаше за једнократну употребу).

• Одојчету узраста 6 месеци и старијем, поред млека потребна је и допунска исхрана која такође треба да је здравствено безбедна. У условима смештаја у колективним центрима али и након повратка кући до потпуног санирања домаћинства, у циљу  превенције болести, саветује се коришћење индустријски произведене хране за одојчад узраста до годину дана. 

• За децу од навршене године и старију саветује се коришћење конзервираних намирница (термички обрађеног и конзервираног поврћа и воћа), али  и термички обрађено поврће, суво воће, кондиторски производи, упакован хлеб, двопек, крекери, као и дуготрајног пастеризованог млека.
• Уколико не постоје фрижидери за чување хране, преосталу количину неутрошене хране потребно је бацити.
• Приликом припреме намирница неопходна је стриктна хигијена руку, као и темељна термичка обрада хранљивих намирница животињског порекла (месо, јаја, млеко). Воће и поврће које се иначе користи у сировом облику опрати у млакој води, очистити, поново опрати и термичи обрадити.
• Све намирнице које су биле у контакту са водом из поплавног таласа (поплављени фрижидери, замрзивачи, оставе) ни у ком случају не користити за исхрану.
• Све намирнице које би могле да дођу у контакт са влагом држати у стакленим и металним добро затвореним посудама.
• Важна напомена: неопходна је стриктна хигијена руку, не само приликом припреме хране већ и хигијена  руку пре  конзумирања хране.

Блог о ванредним ситуацијама

Тема овог блога су ванредне ситуације. Овај блог је урађен у намери да на једном месту буду корисне информације у вези ванредних ситуација. Учињен је напор да подаци буду ажурни и тачни и са референцом на извор. Уредници блога не могу да сносе одговорност за евентуалну непрецизност или неажурност јер се блог  уређује на волонтерској бази.