Организација и спровођење мера дезинфекције, дезинсекције и дератизације

Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" - Ажурирано 20.05.2014. године

Део стручно-методолошког упутства за поступање службе хигијене института и завода за јавно здравље у ванредним ситуацијама изазваним поплавама
Институти/заводи за јавно здравље на поплављеном делу територије за коју су основани учествују у организацији и спровођењу мера дезинфекције, дезинсекције и дератизације (у даљем тексту ДДД), на следећи начин:

• После повлачења воде са поплављених подручја, приступа се организацији и спровођењу мера ДДД. Ове мере спроводе се првенствено у насељима, а по потреби и на површинама ван насеља;
• Организацијu и спровођење мера ДДД, институти и заводи за јавно здравље врше самостално или у сарадњи са другим надлежним субјектима (у првом реду комуналне и ветеринарске установе и предузећа и Завод за биоциде);
• Сав поплавни нанос (муљ, блато, песак, наплавине резличитог садржаја и састава...) унутар стамбених и јавних објеката, у кућним двориштима и на јавним површинама третира се као инфективан и потенцијално опасан отпад и у том смислу се и организују и спроводе мере ДДД;
• По повлачењу воде, не чекајући сушење (да би се олакшала и побољшала дифузија дезинфекционих средстава у дубље слојеве зидова и подова), приступа се најпре механичком чишћењу и уклањању наноса. У овом делу активности учествују и грађани, чистећи и уклањајући поплавни нанос из сопствених кућа и станова, као и са површина у свом поседу. Грађани и особље које непосредно учествује у овим активностима обавезно користи заштитна средства (рукавице, маске, чизме, радна одела/комбинезони...). Користе се сва расположива средства (муљне пумпе, лопате, џакови, колица, саобраћајно-транспортна средства...). Сва ова средства се после завршеног чишћења и уклањања наноса обавезно перу и дезинфикују. Нешкодљиво уклањање животињских лешева у је надлежности ветеринарских служби;
• Грађанима се препоручује да уклоне (баце) тепихе, душеке и тапациране предмете који су натопљени поплавном водом или контаминирани наносом, будући да садрже много инфективног материјала и да су њихово испирање и дезинфекција непоуздани. Ова препорука важи и за намештај од иверице. Предмети и покућство од чврстих материјала, укључујући и намештај од пуног дрвета, могу се успешно прати и дезинфиковати. Натопљена одећа и обућа се може прати уз претходну дезинфекцију;
• Будући да се сав прикупљени нанос третира као инфективан и потенцијално опасан отпад, пожељно је спровести његову дезинфекцију. За то се користе „груби“ хлорни препарати у растворима високих концентрација (хлорни креч, капорит...). Уколико из било ког разлога (недовољне количине дезинфекционих средстава...) није могуће спровести дезинфекцију, овакав отпад се уклања на посебан део депоније, са намером да се његова дезинфекција изврши касније, када се за то стекну услови;
• По завршеном чишћењу и уклањању поплавног наноса, приступа се дезинфекцији. Дезинфикује се све што је било у контакту са поплавном водом или наносом. Дезинфекцију унутрашњости стамбених и јавних објеката, као и дворишних и јавних површина, пожељно је да спроводе стручна лица института и завода за јавно здравље и друге стручне службе, установе и предузећа, уз обавезно коришћење заштитних средстава;
• За дезинфекцију унутрашњости стамбених и јавних објеката (зидова, подова, таваница, врата и прозора) препоручују се хлорни препарати, према упутствима произвођача. Употреба ових препарата препоручује се и за дезинфекцију дворишних и јавних површина, али у јачим концентрацијама, такође према упутствима призвођача. Наношење дезинфекционих средстава обавља се прскањем, уз помоћ ручних или моторних прскалица;
• У недостатку готових дезинфекционих средстава, могуће је примењивати и на лицу места направљена дезинфекциона средства, са или без хлорних препарата (гашени креч, хлорни креч, хлорно-кречно млеко, раствор натријум–хидроксида, капорит...). Пре наношења ових препарата на зидове, потребно је скинути што више слојева боје и не наносити глет масу и различите грађевинске лепкове, јер они онемогућавају даље сушење зидова. Добро изведеним кречењем може се сматрати да је спроведена и довољно добра дезинфекција зидова;
• Покућство од чврстих материјала дезинфикује се, уколико је то могуће, потапањем у растворе расположивих дезинфекционих средстава или брисањем крпама и сунђерима натопљеним дезинфекционим средствима. Употреба добрих парочистача (тамо где их има на располагању) са додатим дезинфекционим флуидом може дати добре резултате. Посуђе и прибор за јело се, после потапања и одлежавања у неком од расположивих дезинфекционих средстава (према упутству произвођача), перу и суше. За намештај од пуног дрвета препоручује се употреба средстава која нису на бази хлора. Ова препорука важи и за подне облоге од дрвета (даске, паркет...) и у ту сврху може се, између осталог, користити крезолна сапуница;
• Транспортна средства (аутомобили, камиони, аутобуси, комби возила, санитетска возила, чамци...) која су била у поплавној води или наносу, после темељног чишћења и прања, морају се дезинфиковати. За њихову дезинфекцију користе се расположива дезинфекциона средства, која се могу наносити прскањем или, још боље – натопљеним крпама и сунђерима. За контаминиране тапациране делове пожељно је употребити парочистаче са дезинфекционим флуидом. Посебна пажња посвећује се возилима за превоз хране и воде;
• Возила-цистерне која се користе за допремање воде за пиће грађанима морају бити посебно чиста, а њихов транспортни простор пере се и дезинфикује неким од хлорних препарата, по утврђеној процедури. Уколико је вода захваћена на дистрибутивном систему који поседује систем за дезинфекцију (хлорисање), врши се провера концентрације резидуалног хлора у њој, у правилним интервалима;
• Испред улазних врата објеката за колективни смештај и исхрану потребно је поставити дезинфекциону баријеру са раствором расположивог дезинфекционог средства и старати се да свако ко улази у објекат пре уласка стане у дезинфекциони раствор. Овакву дезинфекциону баријеру треба поставити и испред врата тоалета и других санитарних просторија. На улазима у трпезарије ових објеката пожељно је обезбедити посуде са раствором дезинфекционог средства (лизол и др.) за потапање, односно дезинфекцију руку. Уколико је изводљиво, пожељно је организовати и дезинфекционе баријере за возила која улазе у круг објекта, а нарочито за возила која су била на поплављеном подручју. Овакве дезинфекционе баријере праве се у виду плитких базена са раствором дезинфекционог средства, на улазу у круг објекта, кроз који су возила обавезна да прођу или се, такође на улазу у круг објекта, спроводи прскање њихових точкова;
• Мере дезинсекције спровешће се у сарадњи са другим надлежним и стручним установама, службама и предузећима, као и јединицама управе свих нивоа. Оне подразумевају употребу инсектицида у циљу спречавања убрзаног и неконтролисаног размножавања комараца и других инсеката, као вектора заразних болести;
• Мере дератизације (у првом реду постављање отровних мамаца за глодаре чији се масовни повратак очекује после повлачења воде) такође ће се спровести у сарадњи са другим надлежним и стручним установама, службама и предузећима, као и јединицама управе свих нивоа;
• При спровођењу свих наведених мера становништво треба да се благовремено обавештава о сваком кораку;
• Евидентирању, прикупљању и анализи података о резултатима предузетих мера и активности.

Препоруке за исхрану новорођенчади, одојчади и мале деце у поплављеном подручју

Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" - Ажурирано 18.05.2014. године

У циљу очувања здравља новорођенчади, одојчади и мале деце на поплављеном подручју, Институт за јавно здравље Србије даје следеће препоруке за исхрану:

• Најбоља храна за новорођенче и одојче је мајчино млеко.
• Уколико мајка доји пожељно је да настави да доји. Дојење је најбезбеднији начин исхране. Мајчино млеко је увек доступно и садржи све потребне хранљиве материје.
• Уколико се количина мајчиног млека због стреса смањи не треба одустати од дојења. Ако дете често тражи да сиса и при томе дуго сиса, то не мора да значи да мајка нема довољно млека. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дете остварује повезаност са мајком која је од великог значаја.
• Уколико из било ког разлога дете не сиса већ је на исхрани адаптираном млечном формулом, приликом припреме адаптиране млечне формуле неопходна  је хигијена руку особе која припрема храну. Руке је потребно опрати млаком водом и сапуном, а у недостатку воде руке је потребно дезинфиковати 70% алкохолом или средством за дезинфекцију руку. Влажне марамице нису довољне за дезинфекцију уколико нису на бази алкохола, односно уколико на паковању не стоји натпис „антибактеријске“.  Препоручује се коришћење производа у којима је замена за мајчино млеко већ размућена и спремна за коришћење, а који детету треба да се дају из чисте шоље (најбоље је у том случају користити чаше за једнократну употребу).

• Одојчету узраста 6 месеци и старијем, поред млека потребна је и допунска исхрана која такође треба да је здравствено безбедна. У условима смештаја у колективним центрима али и након повратка кући до потпуног санирања домаћинства, у циљу  превенције болести, саветује се коришћење индустријски произведене хране за одојчад узраста до годину дана. 

• За децу од навршене године и старију саветује се коришћење конзервираних намирница (термички обрађеног и конзервираног поврћа и воћа), али  и термички обрађено поврће, суво воће, кондиторски производи, упакован хлеб, двопек, крекери, као и дуготрајног пастеризованог млека.
• Уколико не постоје фрижидери за чување хране, преосталу количину неутрошене хране потребно је бацити.
• Приликом припреме намирница неопходна је стриктна хигијена руку, као и темељна термичка обрада хранљивих намирница животињског порекла (месо, јаја, млеко). Воће и поврће које се иначе користи у сировом облику опрати у млакој води, очистити, поново опрати и термичи обрадити.
• Све намирнице које су биле у контакту са водом из поплавног таласа (поплављени фрижидери, замрзивачи, оставе) ни у ком случају не користити за исхрану.
• Све намирнице које би могле да дођу у контакт са влагом држати у стакленим и металним добро затвореним посудама.
• Важна напомена: неопходна је стриктна хигијена руку, не само приликом припреме хране већ и хигијена  руку пре  конзумирања хране.

Препоруке за поступање пољопривредних произвођача у вези са употребом пољопривредних производа у поплављеним подручјима

Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" - Ажурирано 19.05.2014. године

После повлачења воде, приликом повратка на пољопривредна земљишта, у циљу спречавања појаве цревних заразних болести неопходно је предузети заштитне мере и придржавати се следећих преопорука:

• Све пољопривредне културе које су биле у контакту са водом из поплавног таласа  (засади различитих врста поврћа, воће и друге пољопривредне културе, као и пољопривредни производи ускладиштени у амбарима, траповима) не треба користити за исхрану с обзиром на то да поред могућности контаминације бактериолошким изворима загађења постоји и могућност хемијског загађења.
• Приликом уклањања пољопривредних култура које су биле у контакту са поплавним таласом обавезно користити заштитне рукавице.
• Све намирнице које су дошле у контакт са водом из поплавног таласа (поплављени фрижидери, замрзивачи, оставе) не треба користити за исхрану.
• За исхрану не користити лако кварљиве хранљиве намирнице (месо, млеко и јаја, свеже воће и поврће), већ конзервиране намирнице, суво воће, кондиторске производе.
• Све животне намирнице које би могле да дођу у контакт са влагом држати у стакленим и металним добро затвореним посудама.
• Неопходна је стриктна хигијена руку, посебно при припреми и конзумирању хране.

У случају појаве симптома као што су мучнина, повраћање, пролив, повишена температура, обавезно се јавити лекару.