Препоруке за исхрану новорођенчади, одојчади и мале деце у поплављеном подручју

Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" - Ажурирано 18.05.2014. године

У циљу очувања здравља новорођенчади, одојчади и мале деце на поплављеном подручју, Институт за јавно здравље Србије даје следеће препоруке за исхрану:

• Најбоља храна за новорођенче и одојче је мајчино млеко.
• Уколико мајка доји пожељно је да настави да доји. Дојење је најбезбеднији начин исхране. Мајчино млеко је увек доступно и садржи све потребне хранљиве материје.
• Уколико се количина мајчиног млека због стреса смањи не треба одустати од дојења. Ако дете често тражи да сиса и при томе дуго сиса, то не мора да значи да мајка нема довољно млека. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дете остварује повезаност са мајком која је од великог значаја.
• Уколико из било ког разлога дете не сиса већ је на исхрани адаптираном млечном формулом, приликом припреме адаптиране млечне формуле неопходна  је хигијена руку особе која припрема храну. Руке је потребно опрати млаком водом и сапуном, а у недостатку воде руке је потребно дезинфиковати 70% алкохолом или средством за дезинфекцију руку. Влажне марамице нису довољне за дезинфекцију уколико нису на бази алкохола, односно уколико на паковању не стоји натпис „антибактеријске“.  Препоручује се коришћење производа у којима је замена за мајчино млеко већ размућена и спремна за коришћење, а који детету треба да се дају из чисте шоље (најбоље је у том случају користити чаше за једнократну употребу).

• Одојчету узраста 6 месеци и старијем, поред млека потребна је и допунска исхрана која такође треба да је здравствено безбедна. У условима смештаја у колективним центрима али и након повратка кући до потпуног санирања домаћинства, у циљу  превенције болести, саветује се коришћење индустријски произведене хране за одојчад узраста до годину дана. 

• За децу од навршене године и старију саветује се коришћење конзервираних намирница (термички обрађеног и конзервираног поврћа и воћа), али  и термички обрађено поврће, суво воће, кондиторски производи, упакован хлеб, двопек, крекери, као и дуготрајног пастеризованог млека.
• Уколико не постоје фрижидери за чување хране, преосталу количину неутрошене хране потребно је бацити.
• Приликом припреме намирница неопходна је стриктна хигијена руку, као и темељна термичка обрада хранљивих намирница животињског порекла (месо, јаја, млеко). Воће и поврће које се иначе користи у сировом облику опрати у млакој води, очистити, поново опрати и термичи обрадити.
• Све намирнице које су биле у контакту са водом из поплавног таласа (поплављени фрижидери, замрзивачи, оставе) ни у ком случају не користити за исхрану.
• Све намирнице које би могле да дођу у контакт са влагом држати у стакленим и металним добро затвореним посудама.
• Важна напомена: неопходна је стриктна хигијена руку, не само приликом припреме хране већ и хигијена  руку пре  конзумирања хране.

Препоруке за поступање пољопривредних произвођача у вези са употребом пољопривредних производа у поплављеним подручјима

Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" - Ажурирано 19.05.2014. године

После повлачења воде, приликом повратка на пољопривредна земљишта, у циљу спречавања појаве цревних заразних болести неопходно је предузети заштитне мере и придржавати се следећих преопорука:

• Све пољопривредне културе које су биле у контакту са водом из поплавног таласа  (засади различитих врста поврћа, воће и друге пољопривредне културе, као и пољопривредни производи ускладиштени у амбарима, траповима) не треба користити за исхрану с обзиром на то да поред могућности контаминације бактериолошким изворима загађења постоји и могућност хемијског загађења.
• Приликом уклањања пољопривредних култура које су биле у контакту са поплавним таласом обавезно користити заштитне рукавице.
• Све намирнице које су дошле у контакт са водом из поплавног таласа (поплављени фрижидери, замрзивачи, оставе) не треба користити за исхрану.
• За исхрану не користити лако кварљиве хранљиве намирнице (месо, млеко и јаја, свеже воће и поврће), већ конзервиране намирнице, суво воће, кондиторске производе.
• Све животне намирнице које би могле да дођу у контакт са влагом држати у стакленим и металним добро затвореним посудама.
• Неопходна је стриктна хигијена руку, посебно при припреми и конзумирању хране.

У случају појаве симптома као што су мучнина, повраћање, пролив, повишена температура, обавезно се јавити лекару.

Препоруке за поступање становништва у току поплаве као и након повлачења воде из поплављеног подручја

Преузето са сајта Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" - Ажурирано 18.05.2014. године

ОСАМ КОРАКА ДА САЧУВАТЕ ЗДРАВЉЕ У ТОКУ ПОПЛАВА

1. Користите флаширану, дезинфиковану или прокључалу воду за пиће, прање руку и зуба, припремање хране и прање посуђа.
2. Једите само конзервирану храну или из тегли које су биле потпуно затворене; опрати их чистом водом пре отварања.
3. Чувајте храну на сувим, чистим и проветреним местима.
4. Перите руке са чистом водом и сапуном пре припремања хране и чишћења површина у кући или бриге о болесној особи.
5. Користите као тоалет само за то намењена места (постојећи, покретни или привремени-монтажни WC).
6. Не дозволите деци да се играју тамо где се излила вода од поплава.
7. Ако постоје покварена храна, остаци хране (на пример из фрижидера и замрзивача који су били без струје или били у контакту са поплавном водом) или мртве животиње, ни у ком случају не долазити у директан контакт са тиме, већ обавезно позвати ветеринарску службу или ветеринарску инспекцију.
8. Ако осетите или имате неки од следећих симптома: слабост, свраб, нагон на повраћање, црвене очи, повреде по телу, пролив, кашаљ, запусен нос, температуру, црвенило по кожи, ако вас боли глава и мишићи, обавезно се јавите најближем доктору или позовите (ако постоји неки број за информације). За све информације обратите се најближем Заводу за јавно здраље и ветеринарским службама.

 ШТА РАДИТИ СА ЂУБРЕТОМ У ТОКУ ПОПЛАВА

Ђубре привлачи животиње као бубашвабе, пацове, мишеве, муве и псе који могу да пренесу разне болести. Зато је важно да:

• Ђубре се одлаже само у контејнерима који су за то намењени
• Држати ђубре удаљено од хране и воде за пиће
• Ако постоје мртве животиње обавезно позвати ветеринарску службу или ветеринарску инспекцију.
• Не чувајте храну из конзерве коју сте већ отворили и нисте појели.

За све информације обратите се најближем Заводу за јавно здравље и ветеринарским службама.

 ОПРЕЗНО СА ВОДОМ ЗА ПИЋЕ

У току поплава, вода за пиће може да постане нечиста за употребу код људи и животиња. Зато је потребно:

• Слушати искључиво обавештења института/завода за јавно здравље о стању воде за пиће и њеној исправности.
• Користити флаширану, дезинфековану или прокувану воду за пиће, за прање руку и зуба, спремања намирница и прање судова.
• Ако нисте сигурни да је вода исправна, можете да је прокувате тако што оставите да ври 5 минута од момента првог врења.
• Посуде где се држи вода треба прати са посебном пажњом и испрати их са мало хлора размућеног у води.
• Увек покрити посуде где се држи вода за пиће

За све информације обратите се најближем Заводу за јавно здраље.

 ПОВРАТАК КУЋИ НАКОН ПОВЛАЧЕЊА ВОДЕ

После повлачења воде, важно је имати на уму да постоје ризици, који могу да буду опасни по здравље читаве породице.

• Ако је стамбени или пословни објекат још под водом, обавезно обавестите органе локалне власти да Вам помогну да искључите струју и гас.
• Веома је важно да проверите своју кућу по дану да нема никаквих промена у грађевинској структури. Не водити децу да би се избегао било какав ризик.
• Ако мирише на гас, не улазите у кућу, не укључујте струју и обавезно обавестите органе локалне власти.
• Само ако сте на потпуно сувом месту можете да искључите струју. НИКАДА не искључујте или укључујте струју или електричне апарате ако сте у додиру са водом.
• Ако још има воде у вашој кући, уђите у њу са гуменим чизмама или ставите пластичне кесе преко ципела. Не дозволите да вода од поплава буде у контакту са вашом кожом.
• Све наведене поступке урадити пре повратка трудница, деце и старих и оболелих особа.

За све информације обратите се најближем Заводу за јавно здраље и локалним властима.

 ЧИШЋЕЊЕ КУЋЕ НАКОН ПОВЛАЧЕЊА ВОДЕ

После повлачења воде, важно је имати на уму да постоје ризици, који могу да буду опасни по здравље читаве породице.

• Труднице, деца и старе особе не треба да бораве у кући док она не буде потпуно очишћена и сува.
• Изветрите добро све просторије најмање пола сата пре него што уђете да чистите унутрашњост ваше куће.
• Оперите подове и зидове са детерџентом и водом, и увек користите рукавице. Након тога обратите се најближем институту/заводу за јавно здравље за даља упутства у вези дезинфекције, дезинсекције и дератизације.
• После чишћења и прања обавезно оперите добро руке чистом водом и сапуном.
• Сву одећу и тканине које су биле под водом обавезно опрати са детерџентом и топлом водом.
• Могуће је да се у кући или просторијама које су биле под водем створила буђ. Она може да буде опасна по здравље. Уколико се јави цурење из носа, црвенило по кожи, отежано дисање, обавезно се треба јавити што пре лекару.

За све информације обратите се најближем Заводу за јавно здраље и локалним властима.

ПОВРАТАК У ЈАВНЕ ОБЈЕКТЕ

После поплава, важно је да се провере школе пре него што почну да се користе.

1. Проверите да поред јавног објекта (школе, вртићи, домови здравља итд.) нема ризика од одрона.
2. Искључите струју само ако стојите на сувом месту.
3. Изветрити све просторије најмање 30 минута пре него што уђете унутра
4. Чистити само са гуменим чизмама или са ципелама покривеним пластичном кесом до колена и увек користити рукавице.
5. Проверити опрему и намештај и видети да ли су употребљиви.
6. Избацити све књиге и папире који су били захваћени поплавама.
7. Опрати подове и зидове са детерџентом и водом, и увек користити рукавице. Након тога обратити се најближем институту/заводу за јавно здравље за даља упутства у вези дезинфекције, дезинсекције и дератизације.
8. Позвати надлежне органе да провере све инсталације и одобре повратак.

За све информације обратите се најближем Заводу за јавно здраље и локалним властима.

Блог о ванредним ситуацијама

Тема овог блога су ванредне ситуације. Овај блог је урађен у намери да на једном месту буду корисне информације у вези ванредних ситуација. Учињен је напор да подаци буду ажурни и тачни и са референцом на извор. Уредници блога не могу да сносе одговорност за евентуалну непрецизност или неажурност јер се блог  уређује на волонтерској бази.